Govor i jezik

Govor i jezik

Govor je realizacija jezika, motorni čin.“ Za verbalno opštenje je neophodno da se jezik materijalizuje, da se stavi u pokret. Govoreći, mi pokrećemo mehanizme jezika na kojima se zasnivaju govorni činovi. Jezik je šema po kojoj se obrazuju rečenice koje se svakodnevno izgovaraju. Jezik podrazumeva određenu sposobnost upotrebe verbalnih znakova a govor samu delatnost upotrebljavanja takvih znakova. Jezik i govor su u svojoj različitosti zapravo neraskidivo povezani. Usmeni govor je najsloženija psihomotorna aktivnost .

Jeziku, dakle, pripada ono što možemo u verbalnom opštenju (langage, prema Ferdinandu de Sosiru  , linguistic competence prema Noamu Čomskom), a kako to činimo – pitanje je govora (parole,  odnosno linguistic performance).“ (Bugarski, Uvod u opštu lingvistiku).
„Govor je dat, uobličen i uslovljen socijalnim poljem, uvek izmedju JA i sveta drugih. …Pridavanje značenja u govornom kontekstu odvijaju se i od strane govornika i od strane sagovornika koji to sluša i razume, u kontekstu svih opštih i psihičkih funkcija. (Ćordić, Bojanin)

Prema Luriji, „Početak pravog jezika deteta i nastajanje prve reči kao elementa ovog jezika uvek su povezani s radnjom deteta i sa njegovim kontaktom sa odraslima. Prve reči deteta, za razliku od „gukanja“ ne izražavaju njegovo stanje, već su upućene predmetu i označavaju predmet. Medjutim, ove reči u početku imaju simpraktički karakter, tesno su upletene u praksu. Ako se dete igra konjićem i govori „dji“, ovo „dji“ može da označava i „konja“ i „saonice“ i „sedi“ i  „idemo“ i „stani“ – zavisno od intonacije kojom se izgovara i od  konteksta. Zbog toga, iako je prva reč deteta usmerena na predmet, ona je još uvek neraskidivo povezana sa radnjom.  Tek u sledećoj etapi razvoja reč počinje da se odvaja od radnje, postepeno dobijajući samostalnost.

Osnovni cilj logopedskog rada je razvoj jezika, a on podrazumeva shvatanje govora, zapamćivanje reči i jezičke strukutre i formiranje unutrašnjeg govora i jezičkog mišljenja. Drugi cilj je razvoj spoljne manifestacije jezika, odnosno govora koji služi aktivnoj komunikaciji na socijalnom planu.

Fiziološku osnovu za ravoj govora čine; razvoj opšte motorike tela i govornih organa, razvoj akustičke percepcije, razvoj vizuelne percepcije, razvoj sposobnosti za koncentraciju pažnje, razvoj inteligencije, razvoj reagovanja telesnim pokretima i razvoj reagovanja osnovnim glasom i govornim pokušajima.