Mnoga stanja, uključujući cerebralnu paralizu, autizam, razvojna kašnjenja i ostala, mogu prouzrokovati teškoće i zastoje u razvoju govora i jezika. Neka deca ne razumeju jezik. Neka deca razumeju ali nisu u stanju da efikasno komuniciraju usled poteškoća sa govorom. Ponekad se deca susreću sa izazovima u drugim oblastima, npr u gestikuliranju rukama ili mimičmon muskulaturom.

Govorno-jezička terapija je klinički program namenjen poboljšanju govornih i jezičkih veština i oralnih motornih sposobnosti. Deca koja ne raspolažu sposobnošću korišćenja govora ili/i jezika, mogu zahtevati rad na jasnoći izgovora ili na izgradnji jezičkih veština u smislu bogaćenja rečnika, usvajanu pravila na koji se grade rečenične strukture (uvek strogo poštujući kalendarski i mentalni uzrast)  ili obuku kako da koriste asistivne tehnologije (kompjuteri i različiti softveri) preko kojih bi, posredno, mogli da izraze svoje želje, potrebe, misli, osećanja i namere.

Stanja u kojima je neophodno uključivanje govorno-jezičke  terapije

  • Oštećenja sluha
  • Kognitivno ili drugo razvojno kašnjenje
  • Slaba oralna muskulatura i nespretni pokreti
  • Rascepi usne I nepca
  • Autizam I drugi pervazivni razvojni poremećaji
  • Teškoće u usvajanju maternjeg jezika recpetivnog i ekresivnog tipa
  • Poremećaji fluentnosti
  • Traumatske povrede mozga

Preporuka stručnjaka je da se sa terapijom otpočne što pre, jer se ostvaruje brži i potpuniji napredak na planu pogodjenih oblasti. Zavisno od datog stanja i potreba konkretne ličnosti kojoj je potrebna govorna terapija, rezultat se može postići i tokom samo jednog susreta, a može potrajati i nekoliko godina.