Govorno-jezička terapija
Naš metod rada zasnovan je na opservaciji i dijagnostici čvornih tačaka zastoja i načina na koji ličnost pokušava da razreši teškoće. Primereno datom stanju i uzrastu i globalnom neuropsihološkom profilu datih sposobnosti, biramo određena didaktička sredstva (igračke, slikovnice, knjige, igrice) ili samo jasne instrukcije kojima utičemo na stanje čula i svesnosti deteta/ličnosti sa kojim smo u kontaku. Cilj nam je obogaćivanje repertoara aktivnosti i ponašanja i promena datog ponašanja koje se manifestuje kao teškoća, koja se rađa iz kontakta i ponavljanog ritmičnog uvežbavanja neophodnih veština. Sekundarna posledica je i promena slike o sebi, kao nekoga ko postiže uspeh u ovladavanju različitim aspektima života na odgovarajućem uzrastu.
Metode i sredstva govorno-jezičke terapije
Postoji mnogo različitih metoda a izbor konkretnog kliničkog metoda zavisiće od određenog stanja koje je uzrok Vašeg javljanja logopedu ili stručnjaku iz srodnih naučnih disciplina. Na primer, za problem artikulacije, nakon što se utvrdi i reši opšte zdravstveno stanje (provera sluha, stanja govornih organa…) možemo koristiti razna sredstva kao što su zviždaljke, slamke, špatule ali I logopedske sonde I sva dostupna sredstva koja olakšavaju deci I odraslima sticanje kontrole nad mišićima govornih organa.
U radu sa decom sa globalnim jezičkim teškoćama koristićemo na igri zasnovan pristup u cilju stimulacije komunikativnih funkcija.
Za decu sa poremećajem koordinacije pokreta mišića neophodnih za produkciju govora pravimo plan opšte podrške za postepeno ovladavanje sekvencama govornih pokreta.
Tokom govorne terapije veliki kamen spoticanja može predstavljati izostanak ili minimalni stepen motivacije. Tada koristimo jezičke igre, fleš karte, igračke, lutke I podršku svih dostupnih društveno-kulturnih institucija da bi ohrabrimo dete ili osobu da ne posustanu i ne odustanu od aktivnog učešća u životu svoje zajednice.
Za decu sa poremećajem komunikacije, kao i za decu i odrasle sa traumatskim povredama mozga individualni tretman je osnovni vid terapije, svi ostali modaliteti postaju dostupni I donose punu dobrobit tek nakon izvesnog vremena provedenog u individualnoj terapiji.
Glas i artikulacija glasova
„
Tek kada ostanemo bez glasa postajemo svesni važnosti koju ovaj kanal komunikacije ima u svakodnevnom životu. Poremećaj glasa bitno narušava radnu sposobnost, kontakt sa drugima, jednom rečju kvalitet života, bez obzira na pol, godine starosti ili položaj u društvu.“ (Djukić)
„Fonacija je naučena mehanička radnja. Značaj humanog glasa u savremenom društvu je izuzetno velik, s obzirom na to da predstavlja primarni nivo komunikacije. Koncept psihosomatskog jedinstva etiologije i patogeneze uslovio je saznanje da praktično svi sistemi organizma utiču na nastanak, održavanje ali i poremećaje fonacije. Postoje brojne definicije disfonija. Sa biofizičkog aspekta disfonija predstavlja akustičku percepciju poremećenih vibracija glasnica. Osnovni uzroci disfonije su: insuficijencija glotisne okluzije, promena u masi jedne ili obe glasnice i neadekvatne promene subglotisnog vazdušnog pritiska.“
Artikulacija glasova podrzumeva kompleksno sinhrono dejstvo mišića aktivatora, generatora i rezonatora glasa i govornih organa-mišića usana i jezika. Postoje tzv.kritični periodi u fiziološkom redu razvoja verbalne komunikacije koji su bitni za praćenje-period oko 12,meseca, zatim oko 16-17.meseca, zatim oko 21.-22,meseca i u periodu izmedju 25 i 27 meseci. Ukoliko dete u bilo kom od navedenih perioda ima odstupanja, odmah treba otpočeti sa govornom habilitacijom i rehabilitacijom.
Opservacijom načina na koji dete ili odrasla osoba organizuju govorni iskaz i artikulišu misli, osećanja, želje i namere dolazimo do čvornih tačaka zastoja u razvoju artiuklatornih pokreta ili koordinacije složenih pokreta mišića aktivatora, generstora i rezonatora glasa, jezika ili senzomotornih i kognitivnih funkcija i na osnovu datog stanja kreiramo plan i program tretmana koji jedinstven za svako dete ili svaku osobu. Najbolje je obratiti se stručnim licima, jer će se bitno skratiti period zbunjenosti, anksioznosti, zastoja i podložnosti ostalim sekundarnim negativnim efektima datog stanja. Uvek zapitajte sebe: ako ne sad, kad?
Funkcije glasova u jeziku su diferencijalnog karaktera. Od toga iz kojih su glasova reči sastavljene (razume se u vezi sa i sa njihovim akcentom i kvantitetom, celom intonacijom) i zavisi razlika između reči, koje su sastavljene od glasova. Drugi glasovi i drugi ili drugačije kombinovani glasovni skupovi obično obeležavaju i drukčije značenje. Dislalija, koja nije otklonjena, može nepotrebno otežati i saznajni i socio-emocionalni razvoj vašeg deteta.
Svaki glas ima svoju akustičku strukturu na osnovu koje se formira njegova slika u našem unutrašnjem repertoaru glasova maternjeg jezika. Reprezentacija ove akustičke slike glasa u našem nervnom sistemu povezana je sa reprezentacijom kinestetsko-proprioceptivne i motorne slike glasa. Svaki glas ponaosob u kontaktu sa glasom sa kojim se dodiruje u datoj reči prilagođava svoju akustičku strukturu tako da slika ostaje ista ali trpi uticaj glasa ispred ili iza u govornom nizu menjajući svoj izgled a opet ne narušavajući razumljivost izgovora. Kada svi mehanizmi verbalne komunikacije ostvaruju sinergetsko dejstvo, proces govorenja protiče sa lakoćom. Tek kada se susretnemo sa bilo kojom poteškoćom u ovoj oblasti pred nama se otvara začujuđe široko i kompleksno, prebogato područje verbalne komunikacije.
