Promena naših stavova može probuditi uspavane govorno-jezičke sposobnosti
OPŠTE PREPORUKE ZA RAZVOJ GOVORA I JEZIKA
Ukoliko se desi da imamo poteškoće u kontaktu sa detetom u ranom uzrastu – kao da nas ne čuje, ili čuje ali ne sluša, neophodna je promena našeg stava i načina komunikacije sa detetom. Zastanimo i oslušnimo da li nam takva situacija budi nespokoj, zabrinutost, ljutnju ili strah. Pre nego što počnemo da ocenjujemo da li je dete bezobrazno, radi namerno određene radnje da bi privuklo pažnju, hajde da vidimo da li ono ima neku neprepoznatu potrebu ili teškoću. Ponekada je to zabrinjavajuće ili neobično ponašanje zapravo simptom ozbiljnih zdravstneih tegoba. Obično se otkrivanjem ovog diskretnog nedostatka bitno menja situacija.
Ponekad smo jednostavno previše dostupni i unapred rešavamo sve detetove potrebe, ne ostavljajući mu prostora da oseti nedostatak, nauči da prepoznaje osećaje i kada da vas pozove )odnosi se na decu preko 14 meseci). Optimalan stepen frustracije je glavni pokretač razvoja inteligencije i komunikacije-verbalne i neverbalne. Već u najranijem uzrastu dete uživa u igrama sakrivanja i radosti nalaženja (samo ako je prethodno uspostavljena sigurnost da je mama tu čak iako nije u vidnom polju), Kako će nas dozvati? Na kakav poziv će dobiti željeni odgovor? Kada nećemo odgovoriti na poziv (verbalni ili neverbalni)? Uvek pred sobom treba da imamo jasan cilj a to je da smo tu da mališane osposobimo za što veći broj samostalnih aktivnosti da bi mogao uspešno da učestvuje i u zajedničkim aktivnostima.
Koliko vremena dnevno provodimo sa detotom? U kakvoj interakciji? Maternji jezik i govor se usvaju 24 sata dnevno. Da li su nam svakodnevne aktivnosti i zbrinjavanje deteta više rutinski i neverbalni ili smo jednostavno tip osobe koja baš ne govori previše? U tom slučaju puštajmo deci audio bajke i zajedno slušajmo, da bi dete pasivno usvajalo glasove, reči, fraze, rečenice, diskurs, ritam i tempo maternjeg jezika. Onda istu tu audio bajku odgledajmo kao crtani film ili dečju pozorišnu predstavu ili pesmu (npr. Bio jednom jedan lav, Duško Radović).
Nemojmo deci dopuštati da su satima sami ispred crtića koje sami biraju. Pokazalo se da takva aktivnost ima negativan efekat na ponašanje i na razvoj govora i jezika. Jedna od osnovnih funkcija govora i jezika je komunikacija, sporazumevanje sa roditeljima i prijateljima, reči nisu “samo reči” i “neka magija”, reči su odeća pojmova i mišljenja i prilično utiču na granice našeg sazajnog sveta. Što bogatiji svet pojmova – dete ima više mogućnosti da pronađe svoj pravi životni poziv ili više njih – ukoliko je posebno nadareno ili talentovano.
Često sam čula da je potrebno pojednostaviti iskaz kada se obraćate detetu. Međutim to činite u vrlo ograničenom i početnom vremenskom periodu, dok dete ne usvoji glavne imenice, glagole i prideve. Da bi usvojilo jezik dete mora biti izloženo kompletnoj jezičkoj strukturi, čak i ako je složena. Jedino ponavljanim izglaganjem složenim rečeničnim konstrukcijama dete i može ovladati istim.. Zato je najsigurniji put da stručno lice kreira jedinice intervencije u kojima će korak po korak osloboditi uspavane jezičke potencijale.
U danima kada su deca povišeno razdražljiva, pustite tiho neku klasičnu muziku, klavir, violinu, zvuke iz prirode (ukoliko niste u mogućnosti da zaista odete u neki veći park ili na obalu reke, zoo vrt…) jer ima umirujući efekat. Ponudite svoj deci sve dostupne vrste muzike, Učite ih da prepoznaju zvuke muzičkih instrumenata. Muzika hrani našu dušu, bogati nijanse osećanja i nosi nam razrešenja nekih neobjašnjivih teskoba.
Napravite prve vizuelne rečnike-sveske: za svaku oblast uzmite posebnu svesku. Sadržaj prve sveske neka budu važni drugi (mama, tata, brat/sestra, deda, baba, ujak, tetka…). Na svakoj desnoj strani zalepite samo jednu jasnu sliku (samo mama, samo tata…), na kraju može zajednička slika. Druga sveska neka sadrži slike hrane i pića i pribora za jelo, treća sveska-slike igračaka, četvrta sveska – slike odeće, peta sveska – slike obuće, šesta sveska – nameštaj., sedma – životinje, domaće i divlje, osma – prevozna sredstva. Navedeno predstavlja univerzalni sadrzaj prvog rečnika u razvoju dece, čijom narednom kombinacijom kroz aktivnosti u kući, u vrtiću i na igralištu otpočinje rast i grananje maternjeg jezika.
Skrećite pažnju deci na vremenske prilike – dan, noć, toplo, hladno, Sunce, kiša, oblak, Mesec, zvezde. Kada ste zajedno napolju ili u bilo kojoj zajedničkoj aktivnosti postavljajte pitanja: “Sta je to?”, “Ko je to?”, “Sta radi?”, “Čemu služi?”.
Upozorenja i zabrane strogo vezivati za situacije (pegla, šporet -NE! PEC! oštrim i odsečnim glasom uz odgovarajuću mimiku mrštenja-na ranom uzrastu oni ne razumeju verbalni opis realne opasnosti. Isto važi za utičnice od struje, penjanje na prozor, penjanje po kuhinjskim elemntima ili drugim elementima nameštaja (motorno aktivno dete uključiti u neki sportić), kuhinjsko posuđe i oruđe nisu igračke, nemojte im dozvoljavati ili im kupite igračke i jasno odvojite “šta je čije”-“Mama je velika/tata je veliki , i samo mama prilazi ovom šporetu, ti si mala/mali, ovo je tvoj šporet. Kad porasteš i ti ćeš se igrati sa velikim šporetom”. Uz dobroćududnu intonaciju i toplu atmosferu, možete praviti ručak zajedno (ima plastičnog voća, povrća, bataka, mesa, kobasica po pristupačnim cenama). Na kraju, kada vi završite svoj obrok, možda će poželeti da nahrani redom sve svoje igračke. Možda će im se obraćati baš tako kako se vi obraćate njoj/njemu dok ga hranite.
Add Comment