Rana intervencija
Cilj rane intervencije je opservacija datog stanja i izrada složenog plana mera i aktivnosti kojima će se uticati na poboljšanje datog stanja deteta u svim oblastima u kojima se ispolji potreba. Očekuje se brži i potpuniji oporavak pogodjenih oblasti ukoliko određeni obrazac ponašanja nije čvrsto formirana navika. Rani razvoj pratimo kroz četiri glavne razvojne linije; motorika, inteligencija, govor i osećanja.
Miljokazi razvoja
Novoređenče i razvoj u prvoj godini života:
| Mesec | Motorika | Vid i spretnost ruku |
| 1 | Postepeni razvoj kontrole držanja glave.
Grub i trzav pokret |
Počinje da fiksira bliske predmete. Gleda majčino lice.
|
| 2 | Dominantni primarni refleksi u uspravnom
položaju i pokretima |
Sledi pogledom. Vizuelno zadržava objekt pogledom. |
| 3 | Podizanjem iz leđnog ležećeg položaja u sedeći, manje se primećuje zaostajanje glave | Drži predmete koji su mu dati na trenutak |
| 4 | Ležeći na trbuhu, diže glavu i bradu. | Razvija se hvatanje potpomognuto gledanjem. |
| 5 | Stavlja stopala u usta. Rukama se igra sa nožnim prstima. | Prepoznaje svakodnevne predmete, npr.šolju. |
| 6 | U uspravnom položaju drži se na nogama. | Zrelo vizuelno praćenje i konvergencija. Koristi oba oka, ne bi trebalo da bude razrokosti. |
| 7 | Kada sedi, glava čvrsto stoji a leđa su prava. | Premešta predmete (npr.koocke) iz ruke u ruku |
| 8 | Naizmeničan rad nogu. Javljaju se zaštitni refleksi u udovima. | Traži ispuštene predmete. |
| 9 | Stabilno u sedećem položaju. Postrance i spreda pomaže se rukama u kretanju. | Skida poklopce da bi videlo predmete.Vidljiva upotreba kažiprsta. |
| 10 | Pokušava da se kreće, puzi, praćakase, gega se. Trudi se da stoji. | Velika vizueolna živahnost.Obuhvata manje predmetde. |
| 11 | Izigrava stajanje držeći se za blizak predmet. Kruži oko nameštaja. | Baca poglede okolo, pravi brze vizuelne procene. Počinje da gleda slike i može da pokazuje kažiprstom. |
| 12 | Može da napravi prve korake.
|
Grubi razvoj motorike i čula u prvoj godini deteta odvija se u interakciji sa psihološkim razvojem deteta. Na rođenju, unutrašnjim svetom deteta dominiraju osećanja prijatnosti ili neprijatnosti, vezana za zadovoljenje osnovnih potreba (hrana, spavanje, temperatura) ali se vremenom razvijaju osećanja vezana za spoljašnje događaje i za osobe, na prvom mestu majke i deteta.Između deteta i majke razvija se posebna osećajna veza, tzv. privrženost.
Krajem prve godine dete je sigurno vezano za majku, raspoznaje bliske osobe i raduje im se, kao i predmetima i situacijama i jasno ih razlikuje od nepoznatih osoba. NA TOM UZRASTU DETE VEĆ POSEDUJE RANE KONCEPTE VREMENA I PROSTORA. Ono postaje svesno stalnosti sveta i osoba, odnosno zna da predmeti oi osobe postoje iako trenutno nisu na dohvat ruke ili u vidnom polju.
Paralelno sa saznajnim i osećajnim razvojem odvija se i razvoj govora.
| Mesec | Sluh i govor | Društvenost |
| 1 | Plače zbog gladi ili neudobnosti. Smiruje se ili koči na zvuk. | Spava i jede. Izaziva mnogo pažnje i pasivno je prima. |
| 2 | Smiruje se u odgovor na gukanje i ljuljanje. | Primećuje blisko lice. Smeši se u odgovor. |
| 3 | Odgovara na promene zvukova, npr negoduje zbog niskih i grubih, a raduje se bliskim zvucima. | Reaguje na poznate, prijatne prilike, npr hranjenje, kupanje. |
| 4 | Zreliji plač. Vokalizuje u odgovor napribiližavanje. | Voli da se drži. Sada je hranjenjedruštvena aktivnost. |
| 5 | Okreće se prema izvoru zvuka | |
| 6 | Veći nivo vokalzacije, smejulji se | Spontano odgovara i smeši se |
| 7 | Počinje da oponaša ritam zvukova | |
| 8 | Vežba vokalizaciju | Počinje da bude svesno stranih osoba i prilagođava svoju prijemčivost. |
| 9 | Brblja, koristi glas s namerom. Vokalno oponašanje | Odgovara odraslima. Igra se oponašajućih igara. |
| 10 | Zrela vokalizacija zvukova. | Reaguje na ohrabrenje i obeshrabrenje. |
| 11 | Počinje da razumeva reči i jednostavne pojedinačne naredbe | Pokazuje privrženost. Izvpodi tapšanjei mahanje rukama za pozdrav. (pa-pa) |
| 12 | Počinje da vokalizuje prepoznatljive reči. |
Psihomotorni razvoj od druge do šeste godine života
| Uzrast | Motorika | Vid i spretnost ruku |
| 2-18 meseci | Razvija se samostalno hodanje. Voli da gura i vuče igračke na točkovima. Penje se na stolice. Penje se uz stepenice držeći se i može pokušavati da siđe, ponekad padajući na zadnjicu. | Voli slikovnice, pokazuje prstom. Vežba koordinaciju oko-ruka. Vidi male predmete i uzima ih palcem i kažiprstom. Još ne okreće listove knjige pojedinačno. |
| 18-24 meseca | Spretnije ranije motorne veštine. Pokušava da udara i baca loptu. Dobro prosuđuje veličinu i položaj predmeta, npr.stolice. | Voli da šara olovkom, oponaša vertikalne linije. Okreće listove knjige jedan po jedan. |
| 2-3godine | Veoma pokretno, koristeći se ovom sposobnosti istraživanja.Voli razne penjalice i kutije iz kojih izlazi i ulazi ponovo. Vozi tricikl. Mnogo je brže. Hoda postrance i unazad. | Počinje da prepoznaje slova što se može koristiti za trstiranje vizuelne sposobnosti. Zrelije drži olovku. Pokušava dqa crta krug. Počinje da niže kuglice i drži makaze. |
| 3-4 godine | Veoma vešto u motornim aktivnostima. Prilagođava brzinu. Voli da isprobava nove veštine npr stajenje na prstima, skakutanje. | Počinje da pravi prepoznatljive dvodimenzionalne crteže, npr čovek, kuća |
| 4-5 dodina | Hoda po pravoj liniji. Stoji na jednoj nozi. Poskakuje s jedne na drugu nogu. Odgovara na ritam, muziku i pokret. Uživa u grupnim aktivnostima. | Ubrzani razvoj spretnosti ruku. Boji crteže. Mnogo je veštije, brže. |
Malo dete najveći deo vremena provodi u igri I ona je od posebnog značaja za njegov razvoj.Kroz igru dete otkriva svet I ostvaruje svoj zamišljeni svet, uči da rauzume svet oko sebe, da deluje na njega, da sarađuje I najzad da stvara “zajednički svet” sa drugima.
Kroz igru dete izražava ali istovremeno I razrešava svoje strahove, ljutnje, skrivene želje.
U drugoj godini se intenzivno odvija proces psihološkog odvajanja (separacije) deteta od majke I osamostaljivanja (individuacija). Usklađivanje ova dva procesa I ovladavanje autonomijom je često buran process. Malo dete dosta vrremena provodi u pobuni, naročito oko 3.godine (faza prkosa). Tek nakon osvojene autonomije dete ulazi u mirniju fazu razvoja I postaje društveno I saradljivo.
Predškolski uzrast je I period naglog saznajnog razvoja. Senzomotorni razvoj započet u prvoj godini života nastavlja se I u drugoj I omogućava detetu da razume I deluje na svet “ovde I sada”, onako kako ga vidi I doživljava. Ono postaje sposobno da zamisli predmete I osobe I simbolizuje ih kroz igru, crtež I govor. Mišljenje na predškolskom uzrastu je intuitivno, magično I tek oko 6.godine naziru se začeci logičkog mišljenjana konkretnom nivou koje će tek na školskom uzrastu dostići pun razvoj.